Fiksni troškovi proizvodnje elektrana EPSa na ugalj su ¾ cene struje, što znači da i bez proizvodnje kilovata elektrane koštaju 75% od ukupne cene struje.

Na metodološki utemeljen način smo pokazali da je u finansijskom smislu pogubno dalje ulagati u stari način proizvodnje, koji javno preduzeće vodi u sve veće gubitke.

Vreme je za prelazak na obnovljive izvore energije.

CEKOR poziva vlasti na otvoreni i demokratski dijalog na stručnim osnovama o trenutnim i budućim investicijama u energetiku Srbije. ...

Centar  za  ekologiju  i  održivi  razvoj  (CEKOR)

Koalicija  za  održivo  rudartsvo  u  Srbiji  (KORS) 

Srbija treba da svoju energetsku tranziciju bazira na prelasku na nove obnovljive izveore energije, energetskoj efikasnosti koja će obuhvatiti celokupno stanovništvo, industriju, javni i privatni sektor te saobraćaj  te posebno na izgradnji novih hidro energetskih kapaciteta posebno REVERZIBILNIH HIDRO CENTRALA koji jedini mogu na ekološki i klimatski prihvatljiv način da obezbede energetsku stabilnost, nezavisnost, stabilnost sistema i pravilnu integraciju novih obnovljivih izvora energije u sistem. ...

Danas u utorak 13.07.2021 od 12h na subotičkom Korzu, aktivisti Centra za ekologiju i održivi razvoj delili su letke na kojima su sažete ideje i predlozi mladih za unapređenje infrastrukture Subotice i razgovarali sa građanima po tom pitanju.

Naime, u sklopu realizacije projekta "Go for bike!" koji je podržao Grad Subotica, održane su 22 edukativne radionice na kojima su srednjoškolci izneli svoje primedbe vezane za biciklistički saobraćaj.

Generalno, mladi traže bolje održavanje postojećih biciklističkih staza, izgradnju novih, spajanje postojećih u funkcionalne celine. 

Ovi input mladih su navedeni na lecima koji su deljeni prilikom ove akcije i koje je većina sa odobravanjem prihvatila. ...

Redovna Plenarna sednica Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU) održana je onlajn, putem platforme Zoom u četvrtak, 17. decembra, u 10.30.

Snimak plenarne sednice pogledajte OVDE

Plenarna sednica je bila prilika da se sagledaju glavni nalazi iz Godišnjeg izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije, kao i da se prezentuju glavne preporuke članica NKEU.

Učesnici su govorili o preprekama za brži napredak Srbije na putu  evropskih integracija u složenim uslovima pandemije КOVID-19. ...

Serijom uvredljivih tekstova napadnute su ekološke aktivistkinje Dragana Arsić iz Pokreta „Odbranimo šume Fruške gore“ i Nataša Đereg iz Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR). Mreža „Pošumimo Vojvodinu“, čije su pomenute organizacije članice, najoštrije osuđuje ove napade.

Ove dve sjajne aktivistkinje godinama se pod svojim imenom i prezimenom, hrabro i javno bore za interese građana Srbije. Dragana Arsić i njen pokret razotkrili su nepravilnosti u poslovanju Nacionalnog parka „Fruška gora“, što je dovelo do pokretanja postupaka protiv odgovornih, dok se Nataša Đereg i CEKOR bore da najveći zagađivači prestanu da uništavaju zdravlje građana. ...

Saopštenje za medije

Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) povodom nedavnog napada na bezbednost i integritet CEKORa i njegovih zaposlenih kroz fantomski Internet portal “Prismotra” koji nema podatke o odgovornom uredniku ni o autoru teksta izjavljuje da su svi navodi i insinuacije u tekstu pod nazivom „Šta je organizacija “CEKOR”? Ekonomske ubice u Srbiji potpuno neistinite, zlonamerne, neutemeljene i predstavljaju hajku i poziv na nasilje protiv civilnog društva, što ćemo pokazati na konferenciji za novinare u Medija centru u beogradu, u utorak 25.avgusta. CEKOR je ugledna organizacija koja će svakoga ko širi ovakve netačne i neistinite informacije i ugrožava bezbednost zaposlenih i saradnika, tužiti pred sudom i tražiti krivičnu odgovornost i adekvatnu reakciju nadležnih organa. ...

ON LINE sastanak (radionica i prezentacija) održaće se u petak 31. Jula od 11 do 13 h.

On line sastanak  organizuju udruženja CEKOR is Subotice i UNEKOOP iz Paraćina zajedno sa svojim partnerskim organizacijama.

Teme o kojima ćemo govoriti na on-line sastanku su:  Izrada analitičke podrške - Strateški okvir za klimatsko planiranje i energetsko siromaštvo.

Cilj događaja je prezentacija rezultata dva projekta u okviru REGIONALNOG PROGRAMA LOKALNE DEMOKRATIJE NA ZAPADNOM BALKANU (ReLOaD), koji finansira Evropska unija, a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), a realizuju dva udruženja CEKOR i UNEKOOP. ...

Autor: dr Ilija Batas Bjelić

Uređivački odbor i koautori: Zvezdan Kalmar - CEKOR, Vladimir Janković – UNEKOOP,  Nataša Đereg -  CEKOR

Preuzmite brošuru: Strateški okvir za planiranje prilagođavanja na klimatske promene  Opštine Paraćin ...

Aplikacija „Prati Crnicu“ namenjena je nadležnim službama i građanima opštine Paraćin u cilju efikasnije zaštite od poplava.

https://play.google.com/store/apps/details?id=com.praticrnicu.rs

Preuzmite letak: Aplikacija za mobilne – Prati crnicu ...

SAOPŠTENJE

Požarevac, Srbija - Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije (EPS), najveće preduzeće u Srbiji i vlasnik termoelektrana na ugalj od kojih su neke među evropskim rekorderima zagađenja, od danas se suočava sa tužbom Saše Arsića, stanovnika sela Drmno koji je tužbu pokrenuo zbog ugrožavanja života njegove porodice širenjem rudnika lignita neposredno uz selo i njegove stambene objekte. ...

povodom neprihvatljivog bušenja nafte neposredno u blizini Jezera Palić

CEKOR traži da se pod hitno prekinu radovi na istražnim bušotinama za istraživanje nafte i gasa u neposrednoj blizini turističke zone i zaštićenih područja te visoko vrednih lokaliteta, istorijskih i kulturnih te turističkih i sportskih kapaciteta i objekata na Paliću koji administrativno podpada pod Grad Suboticu. ...

Ova vest je prvobitno objavljena 25.05.2020. godine i sada je vraćena kao deo rekonstrukcije sajta.

Od 22. marta, kada je Naftna industrija Srbije započela radove na iskopavanju naftnih bušotina na Paliću, za stanovnike inače tihe Ludoške ulice, započela je noćna mora i život u prašini, dimu, uz svakodnevnu i celonoćnu buku od više desetina decibela preko dozvoljene granice, što je nova realnost stanovnika ovog dela Palića, a koju je na današnjoj konferenciji za medije u Centru za ekologiju i održivi razvoj, predstavio stanovnik Ludoške ulice Zoltan Miković.

Koordinator za energetiku i rudarstvo u CEKOR, Zvezdan Kalmar objašnjava da je do ovakve situacije došlo nakon usvajanja Zakona o rudarstvu koji bez konsultacije sa lokalnom zajednicom dozvoljava vršenje istražnih radnji, a prema njegovim rečima u cilju nalaženja pravičnog rešenja za oštećene, morala bi se uključiti lokalna samouprava.

...opširnije - VIDEO

TRANSLATE with x

English

Arabic	Hebrew	Polish
Bulgarian	Hindi	Portuguese
Catalan	Hmong Daw	Romanian
Chinese Simplified	Hungarian	Russian
Chinese Traditional	Indonesian	Slovak
Czech	Italian	Slovenian
Danish	Japanese	Spanish
Dutch	Klingon	Swedish
English	Korean	Thai
Estonian	Latvian	Turkish
Finnish	Lithuanian	Ukrainian
French	Malay	Urdu
German	Maltese	Vietnamese
Greek	Norwegian	Welsh
Haitian Creole	Persian

 

TRANSLATE with

COPY THE URL BELOW

Back

EMBED THE SNIPPET BELOW IN YOUR SITE

Strateški okvir za planiranje prilagođavanja na klimatske promene  Opštine Paraćin ...

Detaljnije >>

Autor: Ksenija Petovar, sociolog - Redovna profesorka (u penziji) Arhitektonskog i Geografskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Urednik: Nataša Đereg, CEKOR

Preuzmite publikaciju: Građani Paraćina o klimatskim promenama – rezultati ankete sprovedene sa građanima u opštini Paraćin ...

U okvira projekta „Pametno lokalno planiranje u borbi sa klimatskim promenama“ koji provode CEKOR sa udruženjem građana „Život je u kretanju“ iz Paraćina napravlen je letak iz kojeg se jasno mogu videti, koji su to ciljevi, očekivani rezultati i aktivnosti istog.

Trajanje projekta je od 15.09.2019. godine  do 15.07.2020. godine.

letak projekta možete preuzeti OVDE ...

CEKOR je sredinom septembra 2019. godine u Opštini Paraćin započeo projekat: „Pametno lokalno planiranje u borbi sa klimatskim promenama“ , koji sprovodi sa udruženjem građana „Život je u kretanju“ iz Paraćina u narednih 9 meseci.

Cilj projekta je prilagođavanje opštine Paraćin na izmenjene klimatske uslove i smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, što će doprineti smanjenju zagađenja, efikasnijem korišćenju energije i resursa, zaštiti od nepredviđenih troškova izazvanih efektima klimatskih promena, kao i boljem upravljanju rizicima, te u krajnjem ishodu i boljem zdravlju građana. ...

Subotica - Udruženje Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) kroz projekat EU prekogranične saradnje Hrvatska- Srbija, će u periodu od 5. do 14. oktobra 2012. godine sprovesti anonimno anketno istraživanje među građanima Subotice a sa temom odvojenog sakupljanja otpada u gradu. ...

CEKOR i Građani Medoševca, Velikih Crljena, Zeoka, i Baroševca pozivaju Ministra zaštite životne sredine da u okviru svojih nadležnosti odobrenja procene uticaja na životnu sredinu i zdravlja ljudi polja E u Kolubarskom regionu koja je sada u proceduri razmatranja ne ignoriše problem raseljenja žitelja naselja blizu površinskih kopova i učinini sve što je njegovoj moći da se ova naselja prvo rasele zbog negativnih uticaja po zdravlje i životnu sredinu!

Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR)
Ekološko društvo Medoševac
Savet Mesne zajednice Medoševac
"Tihi Lug", ekološko društvo Veliki Crljeni

Preuzmite: Otvoreno pismo Ministru zaštite životne sredine gosp. Goranu Trivanu ...

Ova vest je prvobitno objavljena 27.07.2019. godine i sada je vraćena kao deo rekonstrukcije sajta.

JKP „Čistoća i zelenilo“ Subotica je podržala današnju akciju subotičkih entuzijasta, zaljubljenika u jezero Majdan, okupljenih oko Fejsbuk stranice "Majdan Kelebija Vojvodina Srbija", rešenih da očiste od smeća okolinu ovog omiljenog kupališta.

Inicijator današnje, ali i nekih ranijih sličnih akcija je vlasnik Fejsbuk stranice "Majdan Kelebija Vojvodina Srbija", Jožef Kujundžić koji često posećuje ovo izletište na Kelebiji i želja mu je da ono očuva svoj šarm netaknute prirode, da na njemu više ne bude smeća, a svi budući posetioci da uživaju u njegovoj čistoći i lepoti.

Čistoća je obezbedila opremu, rukavice, džakove i kontejner za sakupljanje otpada i prema rečima rukovodioca Radne jedinice "Higijena grada", Jože Červenija, Čistoća je spremna da podrži i druge slične volonterske akcije na opštu dobrobit.

...opširnije - VIDEO

TRANSLATE with x

English

Arabic	Hebrew	Polish
Bulgarian	Hindi	Portuguese
Catalan	Hmong Daw	Romanian
Chinese Simplified	Hungarian	Russian
Chinese Traditional	Indonesian	Slovak
Czech	Italian	Slovenian
Danish	Japanese	Spanish
Dutch	Klingon	Swedish
English	Korean	Thai
Estonian	Latvian	Turkish
Finnish	Lithuanian	Ukrainian
French	Malay	Urdu
German	Maltese	Vietnamese
Greek	Norwegian	Welsh
Haitian Creole	Persian

 

TRANSLATE with

COPY THE URL BELOW

Back

EMBED THE SNIPPET BELOW IN YOUR SITE

Mediji su preneli opširne izveštaje o poseti ambasadora Delegacije Evropske unije u Srbiji, Sem Fabricija, Subotici u sredu, 10. jula 2019. godine kada je obišao Regionalnu deponiju na Bikovu, izgrađenu uz podršku EU, a koja je nedavno počela sa probnim radom. Poseta je upriličena, u okviru manifestacije „EU zeleni dan“ i kampanje „Pogledaj oko sebe“, a cilj je da se javnost bliže upozna sa naporima republičkih institucija, lokalnih samouprava i Evropske unije na poboljšanju životne sredine u našoj državi. Kampanja je započeta 12. juna u Užicu i Šapcu, i trajaće do polovine jula širom Srbije. ...

Detaljnije >>

Ova vest je prvobitno objavljena 10.07.2019. godine i sada je vraćena kao deo rekonstrukcije sajta.

U okviru manifestacije "EU zeleni dan" i kampanje „Pogledaj oko sebe“ koja za cilj ima podizanje svesti o zaštiti životne sredine, Šef Delegacije EU u Srbiji, ambasador Sem Fabrici, zamenik ministra životne sredine Filip Abramović i ambasador Italije Karlo lo Kašo, posetili su Regionalni centar za upravljanje otpadom u Subotici, u kom će se vršiti selekcija i reciklaža otpada, što je prvi objekat tog tipa u Srbiji, a vredan je 24 miliona evra, od kojih je 20 miliona evra donacija EU. Preostali iznos finasira Republika Srbija i lokalne samouprave Subotica, Bačka Topola, Mali Iđoš, Senta, Kanjiža, Novi Kneževac i Čoka.

- Impresioniran sam, kako veličinom objekta, tako i kvalitetom, tehnologijom i kapacitetom ovog postojenja koje će podmiriti potrebe preko četvrt miliona stanovnika iz sedam opština u Vojvodini, izjavio je šef Delegacije EU u Srbiji, Sem Fabrici, istaknuvši da je ovaj projekat primer kako se u saradnji sa EU može unaprediti sistem upravljanja otpadom.
- U proteklih 15 godina EU je u oblasti zaštite životne sredine podržala Srbiju sa projektima vrednosti od 400 miliona evra, a u budućnosti ćemo pomoći i više. To je samo jedan deo od šire pomoći EU koje ona pruža Srbiji kako bi Srbija sprovela zakone u oblasti zaštite klime i zaštite životne sredine, kaže Fabrici i kao najvažniju ističe saradnju centralnih vlasti i lokalnih samouprava koje moraju da ulažu u tehnologiju.

Regionalni centar za upravljanje otpadom je od jula meseca započeo fazu testiranja koja će trajati 60 dana, a u okviru ove faze biće testirana linija za separaciju otpada, kompostilište i telo deponije. Prema rečima direktorke Regionalne deponije, Čile Goli, uočeno je nekoliko nedostataka. Nakon isteka perioda odobrenog od Pokrajinskog sekreterijata za test fazu, neophodno je dobiti dozvolu za probni rad, koji može trajati najduže godinu dana.

- Trenutno radimo sa minimalnim kapacitetom, zato što oprema do sada nije radila pod opterećenjem, tako da trenutno obuhvatamo samo Suboticu i to minimalno. Svega dva auto-smećara stižu dnevno, ali nama je u interesu da što pre uspostavimo sistem da bi i ostale opštine imale ista prava i obaveze. Nama je u interesu da za nekoliko nedelja uspostavimo sistem. Da budu uključene transfer stanice, da ostale opštine imaju pravo i mogućnost da nam predaju otpad, izjavila je direktorka Regionalne deponije Čila Goli.
Prema njenim rečima najveći deo projekta je centar za upravljanje otpadom koji se sastoji od linije za sepraciju otpada, kompostilista za stabilizaciju biorazgradivog otpada, ili proizvodnju biorazgradivog đubriva, sistem za čišćenje voda i dve kasete za sanitarnu deponiju.

- Čeka se jos dozvola nadležnog ministarstva za raspisivanje tendera za kupovinu kamiona smećara koji će razvoziti otpad, rekla je Čila Goli.

- Ovo je jedan od regionalnih centara koji je planiran na teritoriji Srbije. Biće ih 23, ili 24 po novoj strategiji. U različitim fazama su po regionima sami regionalni centri i mi kao Ministarstvo smo se uključili u njihovo formiranje na taj način da pružimo svu tehničku, stručnu i finansijsku podršku regionima, izjavio je pomoćnik ministra za zaštitu životne sredine, Filip Abramović.

- Ovaj projekat omogućava opštinama, ne samo da rade bolji posao u smislu upravljanja otpadom već će se samim tim, poboljšati i kvalitet života građana u ovom regionu, rekao je ambasador Italije u Beogradu, Karlo Lo Kašo.

- Mi smo sa velikim i dugoročnim očekivanjem konačno i stigli do ovog momenta kada smo obišli Regionalnu deponiju i videli prvu fazu testiranja. I, naravno, ovo je samo početak jedne drugačije avanture, jer nas čeka još dug put do realizacije. Moramo malo menjati sebe i svest u pogledu zaštite životne sredine, a preduslovi su stvoreni za to da krenemo tim putem, rekla je zamenica gradonačelnika, Timea Horvat.

Nakon obilaska Regionalnog centra za upravljanje otpadom, Delegacija EU u Srbiji se u Gradskoj kući sastala i sa gradonačelnikom Subotice, Bogdanom Labanom, a na Otvorenom univerzitetu, u okviru manifestacije "EU zeleni dan" održana je panel diskusija o učešću lokalnih aktera u zaštiti životne sredine i predstavljanje uspešnih projekata.

TRANSLATE with x

English

Arabic	Hebrew	Polish
Bulgarian	Hindi	Portuguese
Catalan	Hmong Daw	Romanian
Chinese Simplified	Hungarian	Russian
Chinese Traditional	Indonesian	Slovak
Czech	Italian	Slovenian
Danish	Japanese	Spanish
Dutch	Klingon	Swedish
English	Korean	Thai
Estonian	Latvian	Turkish
Finnish	Lithuanian	Ukrainian
French	Malay	Urdu
German	Maltese	Vietnamese
Greek	Norwegian	Welsh
Haitian Creole	Persian

 

TRANSLATE with

COPY THE URL BELOW

Back

EMBED THE SNIPPET BELOW IN YOUR SITE

Ova vest je prvobitno objavljena 26.03.2019. godine i sada je vraćena kao deo rekonstrukcije sajta.

 Skoro 659 Miliona eura za 2017. godinu u direktnim i nedirektnim subvencijama za ugalj sprečava Srbiju u napretku ka energetskoj tranziciji.

Državne subvencije za iskopavanje i sagorevanje uglja u Srbiji daju uglju neopravdanu prednost u odnosu na druge izvore energije i sprečavaju tranziciju prema održivom i efikasnom energetskom sistemu, pokazuje nova studija, (1) objavljena juče, koju je naručio Sekretarijat Energetske Zajednice.
Država Srbija je, prema najnovijem istraživanju, tokom 2017. godine dala direktnih subvencija u iznosu od EUR 84.37 miliona a indirektnih subvencija u visini od EUR 574.38 miliona u koje se računa ne plaćanje emisije CO2 i tolerisanje neprofitabilnosti javnog preduzeća EPS u visini od EUR 574.38– ukupno 659 miliona EUR .

 

Zemlje zapadnog Balkana su u periodu od 2015 do 2017 godine direktno subvencionisale iskopavanje i sagorevanje uglja sa čak 504 miliona eura. Srbija je izdvojila čak 299,35 miliona eura u direktnim subvencijama za sektor uglja tokom tog perioda, ili skoro 100 miliona eura godišnje – što je najveći iznos među državama zapadnog Balkana.

 

Najveću korist od subvencija je imala PEU Resavica, dok je vlada otpisala stare dugove Elektroprivrede Srbije i pružila podršku u obliku garancija za uzimanje kredita za izgradnju TE Kostolac B3 i ugradnju filtera na druge termoelektrane.

 

Sveukupno, Srbija je u periodu od 2015.-2017. godine subvencionisala ugalj skoro tri puta više nego obnovljive izvore energije, koji su dobili 102.4 miliona eura (2), iako je za očekivati da će podrška za obnovljive izvore energije porasti kada se budu pustile u rad još neke vetroelektrane pre 2020. godine.

 

Uz direktne subvencije, zemlje zapadnog Balkana daju i indirektne subvencije termoelektranama na ugalj. Prema studiji, zbir indirektnih subvencija u regionu je za 2017 godinu iznosio 1,06 milijardi eura . Najveći udeo u ovome su neplaćene emisije CO2, jer još uvek ni jedna država u regionu nije u obavezi da plati naknadu za emisije CO2, za razliku od članica EU. Prema studiji Energetske zajednice, Vlada Srbije je samo u 2017 godini propustila priliku da prikupi 484 milion eura u naknadama za CO2 koje se mogu upotrebiti za nove investicije u čistije izvore energije. Međutim, ne treba zaboraviti da će sve termoelektrane morati plaćati ovu naknadu već u roku od nekoliko godina, a najkasnije po ulasku u EU, tj. prema nekim naznakama do ovoga će morati doći i pre ulaska u EU.
“Srbija, kao i svaka zemlja zapadnog Balkana, mora poštovati pravila iz ugovora sa Energetskom zajednicom i Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koja zabranjuju državne subvencije preko kojih određene firme stvaraju prednost na tržištu,” objasnio je Zvezdan Kalmar.
“Ovo nije samo pitanje naših obaveza – važno je i za građane i za investitore da postoje jasna pravila koja stvaraju pravedne uslove na tržištu i sprečavaju bacanje javnih sredstava na zastarele tehnologije. Krajnje je vreme da vlada Srbije prizna da je spaljivanje uglja za dobijanje električne energije stvar prošlosti i da se državna pomoć što više usmeri ka štednji energije, energetskoj efikasnosti i obnovljivim izvorima,” zaključio je predstavnik CEKOR-a.

 

TRANSLATE with x

English

Arabic	Hebrew	Polish
Bulgarian	Hindi	Portuguese
Catalan	Hmong Daw	Romanian
Chinese Simplified	Hungarian	Russian
Chinese Traditional	Indonesian	Slovak
Czech	Italian	Slovenian
Danish	Japanese	Spanish
Dutch	Klingon	Swedish
English	Korean	Thai
Estonian	Latvian	Turkish
Finnish	Lithuanian	Ukrainian
French	Malay	Urdu
German	Maltese	Vietnamese
Greek	Norwegian	Welsh
Haitian Creole	Persian

 

TRANSLATE with

COPY THE URL BELOW

Back

EMBED THE SNIPPET BELOW IN YOUR SITE

Saopštenje CEKOR, Subotica, www.cekor.org

Državne subvencije za iskopavanje i sagorevanje uglja u Srbiji daju uglju neopravdanu prednost u odnosu na druge izvore energije i sprečavaju tranziciju prema održivom i efikasnom energetskom sistemu, pokazuje nova studija, (1) objavljena juče, koju je naručio Sekretarijat Energetske Zajednice. ...

Detaljnije >>

Zajednička sednica radne grupe Konventa - Poglavlje 27 i Zelene parlamentarne grupe Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine

6. mart 2019. godine u 10:00 časova, Skupština Autonomne pokrajine Vojvodine, Sala na drugom spratu (Vladike platona bb, Novi Sad)

Uzimajući u obzir da je zelena parlamentarna grupa (ZPG) neformalna grupa koju čine poslanici u Skupštini Autonomne pokrajine Vojvodine, posvećeni temi zaštite životne sredine i održivom razvoju, ovo će biti prilika da razmenimo iskustva i mišljenja o ovoj kompleksnoj temi te da definišemo način na koji možemo uticati da se poboljša stanje u sektoru zaštite životne sredine u Pokrajini i šire.

Poslanička grupa broji 43 poslanika, a više informacija možete naći na http://www.skupstinavojvodine.gov.rs/Strana.aspx?s=zelenagrupa . ...

16 zastarelih termoelektrana na ugalj u zemljama Zapadnog Balkana predstavlja zdravstveno i ekonomsko opterećenje za celu Europu, pri čemu većinu zdravstvenih posledica i troškova snose građani i građanke Evropske unije.

Zaključak je to novog izveštaja kojeg su objavile organizacije Alijansa za zdravlje i životnu sredinu - HEAL, Sandbag, Climate Action Network Europe (CAN Europe), CEE Bankwatch Network i mreža Europe Beyond Coal. ...

Sednica Radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 27 održaće se u Zelenom salonu Narodne skupštine Republike Srbije (Kralja Milana 14, Beograd), 21. decembra 2018. godine sa početkom u 14:30h.

Događaj organizujemo u saradnji sa udruženjem Oaza - posvećen temi vodnih resursa i upravljanjem voda.

Okrugli sto se održava 11. decembra 2018. godine u Paraćinu, Restoran "Mihajlović", mala sala, 1.sprat

Na Okruglom stolu moderator će biti Vladimir Janković, predsednik Udruženja „UNEKOOP“, a govoriće Srđan Matović, predstavnik Arhus centra Kragujevac, koji će predstaviti publikaciju „Podržimo građane i građanke u zaštiti njihovih prava u oblasti zaštite životne sredine u Republici Srbiji“ i Zvezdan Kalmar iz Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) koji će izložiti sve obaveze Srbije da implementira Direktivu o proceni uticaja na životnu sredinu.

Na Okruglom stolu biće reči i o proceni uticaja na životnu sredinu i stratešoj proceni uticaja na životnu sredinu kao i mogućim alatima za zaštitu javnog interesa ( izgradnja mini hidroelektrana, iskop uglja…). ...

Tematski bilten na temu borbe protiv klimatskih promena.

U okviru projekta "Borba protiv klimatskih promena - prilika za razvoj lokalne i nacionalne ekonomije" podržanog od strane Ministarstva zaštite životne sredine nastao je tematski bilten naslova "BILTEN O KLIMATSKIM PROMENAMA". ...

CEKOR u saradnji sa Ambasadorima odrzivog razvoja organizuje u petak, 12.10.2018 u EU info Centru u Beogradu sednicu Nacionalnog Konventa o EU posvecenu pitanju povezanosti cirkularne ekonomije i Poglavlja 27.

Sastanak radne grupe Konventa - Poglavlje 27

17. septembar 2018. godine,  hotel “Bačka”, Banket sala, Maršala Tita 92, Vrbas u 11h

POZIV

Poštovani/e,

Zadovoljstvo nam je da vas pozovemo na sastanak radne grupe Konventa za Poglavlje 27 - oblast zaštita životne sredine i klimatske promene koja će biti održana u Vrbasu, 17.septembra 2018.

Nacionalni konvent o Evropskoj uniji prеdstаvlја stаlnо tеlo u оkviru kојеg sе vоdi tеmаtski struktuirаnа dеbаtа prеdstаvnikа držаvnе аdministrаciје, pоlitičkih pаrtiја, nеvlаdinih оrgаnizаciја, stručnjаkа, privrеdе, sindikаtа i prоfеsiоnаlnih оrgаnizаciја, о pristupаnju Srbiје Еvropskoj uniji.

Ova sednica biće posvećena traženju preporuka za prepreke i izazova koje Srbija ima da primeni ekološko zakonodavstvo, i to naročito sa aspektom na lokalni nivo. Takođe ćemo prodiskutovati o predlogu izmena Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, i predlozima i sugestijama šta bi smo u trenutnoj političkoj, i administrativnoj klimi/kapacitetima mogli učiniti za bolje učešće građana u odlučivanju i za bolje stanje životne sredine i zdravlje građana. ...

U Beogradu je 27. avgusta 2018. godine održan drugi sastanak Radne grupe za izradu Akcionog plana za razvoj administrativnih kapaciteta koji je deo aktivnosti EAS 2 projekta i treba da pomogne Srbiji za institucionalno jačanje za sprovođenje obaveza iz Poglavlja 27.

Ovaj Akcioni plan će predstavljati važan deo Revidirane Pregovaračke pozicije za Poglavlje 27, jer osnovni preduslov i najviše postavljano pitanje od strane Evropske komisije je upravo ovo: kako će Srbija, kojim snagama (političkim, institucionalnim, upravljačkim) i kapacitetima uspeti da sprovede sve ono što obeća u cilju pune primene EU propisa iz ove oblasti? ...

Preuzmite: Projekat podržan od strane Ministarstva zaštite životne sredine

Ova vest je prvobitno objavljena 12.06.2018. godine i sada je vraćena kao deo rekonstrukcije sajta.

Predstavnici Koalicije 27, održali su prezentaciju izveštaja „Poglavlje 27 u Srbiji: Izveštaj o (ne)napretku”, na osnovu kog zaključuju da stanje životne sredine u Srbiji u svim aspektima zahteva ulaganje daleko više sredstava, a samim tim i više političke volje.

Najnoviji “Izveštaj iz senke” Koalicije 27, koja prati i objavljuje kritički osvrt na napredak Srbije u pripremama za pregovore o članstvu u Evropskoj uniji u delu koji se odnosi na Poglavlje 27, to jest životnu sredinu, peti je u nizu, a ispred neformalne grupe ekoloških organizacija Koalicije 27, predstavila ga je direktorka Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) iz Subotice, Nataša Đereg. Ona je posebno istakla problem netransparentnosti trošenja sredstava koja se slivaju u budžet od ekoloških taksi koje plaćaju zagađivači, a koja se ne koriste u skladu sa namenom.

Na današnjem skupu takođe je predstavljen zajednički projekat kog Udruženje TERRA’S realizuje sa Mladim istraživačima Srbije u okviru "Programa podrške civilnom društvu u Srbiji u oblasti životne sredine (CSOnnect)" Regionalnog centra za životnu sredinu, Kancelarije u Beogradu.

VIDEO

TRANSLATE with x

English

Arabic	Hebrew	Polish
Bulgarian	Hindi	Portuguese
Catalan	Hmong Daw	Romanian
Chinese Simplified	Hungarian	Russian
Chinese Traditional	Indonesian	Slovak
Czech	Italian	Slovenian
Danish	Japanese	Spanish
Dutch	Klingon	Swedish
English	Korean	Thai
Estonian	Latvian	Turkish
Finnish	Lithuanian	Ukrainian
French	Malay	Urdu
German	Maltese	Vietnamese
Greek	Norwegian	Welsh
Haitian Creole	Persian

 

TRANSLATE with

COPY THE URL BELOW

Back

EMBED THE SNIPPET BELOW IN YOUR SITE

Predstavljanje LOKALNOG PLANA UPRAVLJANJA OTPADOM 2018 - 2028, za teritoriju grada Subotica realizovano je danas, petak, 25. maj 2018. godine u sali Regionalnog Arhus centra Otvorenog univerziteta Subotica.

Fotografije sa događaja možete pogledati ovde.

Na osnovu usvojenog ažuriranog Regionalnog plana upravljanja otpadom za opštine Suboticu, Sentu, Kanjižu, Čoku, Mali Iđoš i Bačku Topolu, koji nije bio na javnoj raspravi, Grad Subotica je izradio Nacrt lokalnog plana upravljanja otpadom za teritoriju Grada Subotice za period od 2018. do 2028. godine. ...

Detaljnije >>

Sa temom “Alternativna tehnološka rešenja u sektoru energetike u kontekstu uticaja klimatskih promena i zagađenja u Srbiji”

Zadovoljstvo nam je da vas u ime CEKOR-a i Beogradskog fonda za političku izuzetnost pozovemo na , na kojoj ćemo takođe najaviti formiranje nove radne grupe koju će voditi CEKOR, za Poglavlje 14 (transportna politika).

Sednica će se održati u utorak, 29. maja 2018. godine u Zelenom salonu Narodne Skupštine, Kralja Milana 14, Beograd sa početkom u 10.30 časova. Prijave su do ponedeljka ujutro, na e-mail: bjanka.cuturilo@gmail.com

Preuzmite: Agenda događaja ...

POZIV NA OKRUGLI STO

U petak, 25. maj 2018. godine, 11 časova, Sala Regionalnog Arhus centra Otvorenog univerziteta Subotica (II ulaz, prizemlje), Trg cara Jovana Nenada 15, Subotica

Na osnovu usvojenog ažuriranog Regionalnog plana upravljanja otpadom za opštine Suboticu, Sentu, Kanjižu, Čoku, Mali Iđoš i Bačku Topolu, koji nije bio na javnoj raspravi, Grad Subotica je izradio Nacrt lokalnog plana upravljanja otpadom za teritoriju Grada Subotice za period od 2018. do 2028. godine.

Dokument je na javnom uvidu 20 radnih dana, zaključno sa 1. junom 2018. godine, a može se preuzeti na: 

http://www.subotica.rs/documents/zivotna_sredina/Dokumenti/LPUO-2018-nacrt-javni-uvid.pdf.

S obzirom da Gradska uprava Subotica nije planirala javnu prezentaciju, pozivamo građane, stručnu javnost, upravitelje zgrada, predstavnike mesnih zajednica, operatera, civilnog sektora, relevantnih institucija i kompanija, medija i svu ostalu zainteresovanu javnost na skup na kojem ćemo razgovarati o nacrtu dokumenta i zajednički doći do primedbi i predloga koje ćemo proslediti Gradu Subotica, Sekretarijatu za poljoprivredu i zaštitu životne sredine - Službi za zaštitu životne sredine. ...

Ova vest je prvobitno objavljena 22.05.2018. godine i sada je vraćena kao deo rekonstrukcije sajta.

U organizaciji Udruženja Klaster komora za zaštitu životne sredine i održivi razvoj uz podršku Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije i Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, u Subotici je započelo dvodnevno, četvrto po redu savetovanje na temu “Opasan industrijski otpad, tretman industrijskih otpadnih voda i komunalni otpad“.

Cilj savetovanja je doprinos podizanju ekološke svesti o bezbednom upravljanju opasnim otpadom i otpadnim vodama, svih učesnika u sistemu upravljanja otpadom, njegovom tretmanu, kao i stanovništva. Upravljanje opasnim industrijskim otpadom i industrijskim otpadnim vodama, predstavlja najveći ekološki problem Srbije.

VIDEO

TRANSLATE with x

English

Arabic	Hebrew	Polish
Bulgarian	Hindi	Portuguese
Catalan	Hmong Daw	Romanian
Chinese Simplified	Hungarian	Russian
Chinese Traditional	Indonesian	Slovak
Czech	Italian	Slovenian
Danish	Japanese	Spanish
Dutch	Klingon	Swedish
English	Korean	Thai
Estonian	Latvian	Turkish
Finnish	Lithuanian	Ukrainian
French	Malay	Urdu
German	Maltese	Vietnamese
Greek	Norwegian	Welsh
Haitian Creole	Persian

 

TRANSLATE with

COPY THE URL BELOW

Back

EMBED THE SNIPPET BELOW IN YOUR SITE

Izveštaj Poglavlje 27 u Srbiji: Izveštaj o (ne)napretku je peti godišnji izveštaj Koalicije 27 koji prati objavu godišnjeg izveštaja Evropske komisije. S obzirom na to da je došlo do promene dinamike u izveštavanju Evropske komisije, Koalicija 27 je 2017. godine objavila izveštaj u kraćoj formi pod nazivom Poglavlje 27 u Srbiji: Još uvek u pripremi. Izveštaj o (ne)napretku uz više detalja obrađuje teme iz perioda obuhvaćenog pređašnjim izveštajem, uz dodatak novina koje su se dogodile zaključno sa februarom 2018. godine.

Izvestaj preuzmite ovde: 1.SRPSKA VERZIJA, 2. ENGLESKA VERZIJA ...

Detaljnije >>

Autorski članak Ioane Ciute i Zvezdana Kalmara[i] 

Srbija je zemlja zavisna od uglja, budući da oko 70% električne energije dobija sagorevanjem lignita. Ovakav ugalj možda nije najkvalitetniji energent, ali se zato odlikuje visokim sadržajem sumpora, što njegov dim čini osobito toksičnim. Srbija nije usamljeni zavisnik od uglja u Evropi. I druge države se oslanjaju na ugalj da namire svoje potrebe za energijom. Međutim, za razliku od ostatka kontinenta, koji se sve više okreće strategijama za fazno i potpuno uklanjanje uglja iz energetskog miksa shodno posvećenosti održivom razvoju i ciljevima Pariskog Sporazuma, Srbija je, čini se, rešena da ugalj sagoreva što je duže moguće i da za tu svoju naviku utroši koliko god novca da joj je dostupno. ...

Organizacija civilnog društva CEKOR – Centar za ekologiju i održivi razvoj u saradnji sa lokalnom organizacijom civilnog društva Kličevački idol, organizovala je sprovođenje anketnog istraživanja s ciljem da se čuju mišljenja i stavovi građana o problemima i teškoćama svakodnevnog života u naselju, o aktivnostima koje bi mogle pomoći da se uslovi života unaprede, kao i o budućnosti naselja i razvojnim perspektivama. ...

Regionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu – REC Kancelarija u Srbiji i CEKOR Vas sa zadovoljstvom pozivaju na okrugli sto Klimatske promene i civilno društvo u Srbiji u kontekstu Talanoa dijaloga.

Okrugli sto će se održati u utorak 8. maja 2018. godine u Naučno-tehnološkom parku Beograd, ulica  Veljka Dugoševića 54, Zvezdara, sa početkom  u 11 časova, sa ciljem otvaranja tri centralna pitanja na kojima se Talanoa dijalog o klimatskim promenama zasniva: Gde smo? Kuda želimo da idemo? Kako ćemo tamo da stignemo? 

Panelisti će govoriti o izvorima emisija, postojećem pravnom i strateškom okviru u Srbiji i ulozi organizacija civilnog društva, značajnim inicijativama, dobrim praksama, postojećim uspešnim modelima i raspoloživim resursima u borbi protiv klimatskih promena, sa aspekta ispunjenja obaveza prema Sporazumu iz Pariza. ...

Tradicionalno obeležavanje Dana planete zemlje Centar za ekologiju i održivi razvoj – CEKOR,  otpočeo je ekološkim i edukativnim predavanjem naslova „Probudimo odgovornost prema životnoj sredini: izazovi i mogućnosti“,  organizovanim u saradnji sa Visokom školom strukovnih studija za obrazovanje vaspitača i trenera iz Subotice. ...

U ČETVRTAK, 26. 04. 2018.  OD 11 DO 13.30 ČASOVA

Adresa: NDNV  - Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Zmaj Jovina 3/I , Novi Sad

Pozivamo Vas na okrugli sto “Ka boljoj implementaciji Strateške procene uticaja na životnu sredinu” koji organizuje udruženje CEKOR- Centar za ekologiju i održivi razvoj iz Subotice u saradnji sa udruženjem Inženjeri zaštite životne sredine iz Novog Sada.

Molimo Vas da potvrdite svoje učešće na mail nadjereg@gmail.com. ...

Public Infrastructure in Southeast Europe – in whose interest?

Ova vest je prvobitno objavljena 16.03.2018. godine i sada je vraćena kao deo rekonstrukcije sajta.

Radolfzell, Beč, Prag, Subotica - Multilateralne razvojne banke podržale su ne manje od 82 hidroenergetska projekta širom jugoistočne Evrope, uključujući i one u zaštićenim područjima, prema studiji koju je danas objavila organizacija CEE Bankwatch Network. Studija zaključuje da je broj hidroenergetskih projekata u regionu koji uživaju finansijsku podršku multilateralnih razvojnih banaka i komercijalnih banaka, čak i veći od ranije poznatog.

Od 2005. godine Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), Evropska investiciona banka (EIB) i Grupa Svetske banke odobrile su kredite i garancije u ukupnom iznosu od 727 miliona evra za ne manje od 82 hidroelektrane. Ovo uključuje 37 projekata u zaštićenim područjima kao što su nacionalni parkovi i Natura 2000 područja ili međunarodno priznate oblasti visoke vrednosti biodiverziteta kao što su značajna područja za ptice (Important Bird Areas).

EBRD je najveći poznati finansijer hidroenergije na Balkanu. Banka je podržala ukupno 61 hidroenergetsko postrojenje sa 126 miliona evra, od kojih je 29 u zaštićenim područjima ili međunarodno priznatim područjima značajnim za biodiverzitet.

Studija koja predstavlja ažuriran izveštaj objavljen 2015. godine takođe je utvrdila da novac koji plasiraju komercijalne banke igra ključnu ulogu u omogućavanju kontroverznih hidroenergetskih projekata. Finansiranje koje pružaju komercijalne banke je teže pratiti zbog nedostatka transparentnosti u sektoru, ali autori studije su identifikovali 158 postrojenja sa takvim finansiranjem, od kojih su 55 u zaštićenim područjima ili međunarodno priznatim područjima značajnim za biodiverzitet.

U Srbiji su vodeće Erste banka (26 projekata) i UniCredit (10). Erste banka je, na primer, finansirala grupu od sedam postrojenja na granici Nacionalnog parka Kopaonik, kod Jošaničke banje. Ove hidrolektrane, zajedno sa još osam u istom području koji se finansiraju iz drugih izvora, ostavile su veliki deo lokalnih reka sa malo ili bez vode tokom većeg dela godine. Unicredit banka finansira projekat Zvonce u blizini Babušnice, koji se trenutno gradi, i koji je izazvao proteste meštana okolnih sela.

Dvanaest projekata u Srbiji sa identifikovanim finansiranjem su u zaštićenim područjima. Najveći pritisak je u parku prirode Stara Planina, budućem području pod zaštitom EU Natura 2000. Hidronergetska postrojenja svih veličina i kapaciteta mogu imati značajne štetne uticaje na zaštićena područja, naročito u kontekstu nedostatka sredstava i kapaciteta za odlučan inspekcijski nadzor.

Od multilateralnih razvojnih banaka, EIB vodi u smislu posrednih kredita preko komercijalnih banaka i na ovaj način je finansirao ukupno 12 projekata u Srbiji. EBRD je takođe aktivan, pre svega u projektima rehabilitacije starih hidroelektrana, kao i u četiri direktne investicije kod Josaničke banje, ali i 5 projekata gde je novac plasiran preko UniCredit i jednom preko Societe Generale banke.

Zbog povlašćene cene otkupa električne energije predviđene za male hidroelektrane, sektor privlači i investitore povezane političkim i ekonomskim elitama koje često posluju na granici ili sa druge strane zakona.

"Mi snažno podržavamo potrebu da Srbija razvije svoj sektor obnovljivih izvora energije, ali šteta koju uzrokuju male hidroelektrane je veoma velika u poređenju sa proizvodnjom električne energije koju pružaju. Jedan vetropark daje više energije nego sve do sada izgrađene male hidroelektrane, a šteta za male vodotokove je nemerljiva", kaže Zvezdan Kalmar, koordinator u Centru za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR).

"Finansijeri moraju preuzeti svoj deo odgovornosti i osigurati usklađenost sa lokalnim i međunarodnim standardima. Neodogovorne investicije mogu zauvek uništiti stotine netaknutih balkanskih reka", dodaje Igor Vejnović, istraživač ogranizacije Bankwatch zadužen za hidroenergiju i koautor studije.

Studija i prateća baza podataka mogu se naći na:

https://bankwatch.org/publication/financing-for-hydropower-in-protected-areas-of-southeast-europe-update

Studija je izrađena u okviru kampanje "Sačuvajmo plavo srce Evrope", koju su pokrenuli "EuroNatur" i "RiverWatch" u saradnji sa lokalnim partnerima u zemljama Balkana u cilju suzbijanja uništavanja životne sredine. Oko 2800 novih brana trenutno je planirano na teritoriji između Slovenije i Albanije. Više na: http://www.balkanrivers.net.

TRANSLATE with x

English

Arabic	Hebrew	Polish
Bulgarian	Hindi	Portuguese
Catalan	Hmong Daw	Romanian
Chinese Simplified	Hungarian	Russian
Chinese Traditional	Indonesian	Slovak
Czech	Italian	Slovenian
Danish	Japanese	Spanish
Dutch	Klingon	Swedish
English	Korean	Thai
Estonian	Latvian	Turkish
Finnish	Lithuanian	Ukrainian
French	Malay	Urdu
German	Maltese	Vietnamese
Greek	Norwegian	Welsh
Haitian Creole	Persian

 

TRANSLATE with

COPY THE URL BELOW

Back

EMBED THE SNIPPET BELOW IN YOUR SITE

|<   |   <   |    1   |    2   |    3   |    4   |    5   |    6   |    7   |    8   |    >   |    >|

Uspešno završen projekat “Solar i crkve”

03.01.2025.

Projekat koji je imao za cilj promovisanje održive energije, energetske efikasnosti i smanjenja karbonskog otiska putem postavljanja fotonaponskih elektrana na trinaest objekata u vlasništvu verskih zajednica, 6 u Bosni i Hercegovini i 7 u Srbiji je uspešno priveden kraju tokom 2024.

U BiH partnerska organizacija nam je bila Tim Aarhus centar iz BIH, iz Sarajeva, a projekat je pomogla ECF (European Climate Foundation).

Detaljnije ...

Subotica bogatija za 18 piramidalnih hrastova u okviru ekološke akcije za zeleniju budućnost

04.12.2024.

Subotica je proteklog vikenda dobila novih 18 sadnica piramidalnog hrasta zahvaljujući akciji Sadnje hrastova i popunjavanje vetrozaštitnog pojasa, koju je organizovao Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR), uz podršku inicijative Zaštitimo šume Subotice, JP Palić-Ludaš i Grada Subotice.

Ova akcija je deo projekta pod nazivom: "Rešenja zasnovana na prirodi za ublažavanje klimatskih promena koji ima za cilj promociju pošumljavanja i podizanja zelenih površina kao i nužnost za prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove". Svako zasađeno drvo danas je korak ka boljem vazduhu i hladovini za buduće generacije.

Detaljnije ...

Naši sponzori

Necessitatibus eius consequatur ex aliquid fuga eum quidem sint consectetur velit

Galerija slika

Naše aktivnosti