CEKOR

Centar za ekologiju i održivi razvoj - CEKOR danas potpisuje Memorandum o saradnji sa preduzećem za regionalno upravljanje otpadom Regionalna deponija doo, kojim će naša organizacija potvrditi svoje opredeljenje za zajedničkim i kontinuiranim radom na informisanju i edukaciji građana o pravilnom zbrinjavanju i odlaganju otpada na teritoriji grada Subotice, i šire.

CEKOR na Svetski dan zaštite životne sredine takođe želi da aktuelizuje temu pošumljavanja, podizanja zaštitnih pojaseva od drveća i sadnju drveća u urbanim sredinama u celoj Srbiji, a naročito na teritoriji Vojvodine. Prostornim planom Republike Srbije i Pokrajine Vojvodine predviđeno je da se u Vojvodini šumovitost sa 6 odsto poveća na 14,2 odsto, pošumljavanjem 140.000 hektara novih šuma kako bi smo došli u optimalno stanje.

Takođe, Srbija mora da što pre sistemski reši problem eolske erozije i počne masovno podizanje vetrozaštitnih pojaseva, prvenstveno u Vojvodini. To zahteva zakonska rešenja prema kojima će i autonomna pokrajina i lokalne samouprave naći mere da se postojeći zaštitni pojasevi sačuvaju, da se spreči ilegalna seča te da nađu sredstva kako bi se podigao stepen šumovitosti. Neke opština su odlučile da uz saglasnost Uprave za šume, svoje vetrozaštitne pojaseve daju na upravljanje javno komunalnom preduzeću čime žele da spreče nesavesnu seču i očuvaju ono što ima na terenu, te je to moguć način rešavanja ovog pitanja i u regionu Subotice.

U urbanim sredinama takođe postoji velika potreba za sadnjom drveća. Subotica je primer grada koji nema dovoljno zelenila, i gde je svako stablo od velikog značaja za zaštitu od buke, prašine i za obezbeđivanje hlada i drugih funkcija. Projekat "Zelena regulativa Subotice" predvideo je izradu Katastra javnih zelenih površina, koji je trebao da bude završen do decembra 2016. godine, pa apelujemo na nadležne institucije da ovaj projekat aktualizuju te pristupe njegovom sprovođenju.

Svedoci smo da se, naročito u poslednje vreme, sve više drveća i zelenila u gradu uklanja, a na njihovo mesto se ne sade nova, već formirana stabla, kako bi se nadomestio gubitak. Takođe, potrebno je da se merama podrže privatne inicijative i želje građana da ispred svojih objekata sade na javnoj površini, a da se nebriga o zelenilu adekvatno sankcioniše i da se naplati odšteta kako od privatnih lica tako i od nesavesnih investitora koji ne vode brigu o zelenilu u toku i nakon izgradnje.

Ova aktivnost podržana je projektom "Osnaživanje odgovornosti i obaveza za bolju životnu sredinu", koji se realizuje uz podršku programa CSOnnect, koji sprovodi Regionalni centar za životnu sredinu (REC). Program finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA).