CEKOR

Iskustva organizacija iz Poljske, Bugarske, Češke, Slovačke i Hrvatske su pokazala dobre i loše primere monitoringa finansiranja projekata iz sektora transporta, upravljanja otpadom, energetike i generalno oblasti zaštite životne sredine novcem poreskih obveznika EU.

Tokom treninga kao veoma važna istaknuta je uloga civilnog sektora kao "budnog oka", prava na pristup informacijama i učešće javnosti po Arhuskoj Konvenciji, i saradnja vladinog i nevladinog sektora putem delegiranja predstavnika nevladinih organizacija u Nadzorne Komitete predpristupnih fondova EU.

Nevladine organizacije imaju interes da učestvuju u ovim procesima kako bi se obezbedila pravilna primena standarda i zakonodavstva EU i kako bi se obezbedilo kreiranje liste nacionalnih prioritetnih projekata na transparentan način, što sada u velikoj meri nije slučaj.
Nevladine organizacije žele da se više novca EU i međunarodnih finansijskih institucija troši na finansiranje javnog transporta i obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost, ublažavanje klimatskih promena, zaštitu prirode, reciklažu i druge održive projekte npr. u oblasti poljoprivrede.

Fidanka McGrath iz bugarske organizacije "Za Zemiata- CEE Bankwatch Network" je rekla:
"Novac poreskih obveznika EU ne bi smeo da se troši na projekte koji imaju negativne uticaje po životnu sredinu, već bi trebao da se efikasno koristi, a iskustva iz država koje su nedavno postale članice EU pokazuje da je učešće civilnog društva odlučujuće u osiguravanju te efikasnosti. Obično se donosioci odluka fokusiraju na rezultate, imaju na umu konkretne projekte pre nego što su urađene određene strategije investiranja i širi programi razvoja. Međutim, što je veći naglasak dat na procesu- postavljanje prioriteta, analiza izvodljivosti, efikasnosti troškova i alternative- to su važniji i korisniji po javnost rezultati procesa."

Keti Medarova-Bergstrom, iz centrale CEE Bankwatch Network je dodala:
"Pomoć Evropske Unije kroz IPA (predpristupne fondove) za države na Balkanu je potrebna da bi se pospešio ekonomski razvoj u regionu na putu priključenja u EU. Međutim, ova pomoć treba biti kanalisana prema programima koji zagovaraju održivi razvoj i promovišu investicije koje su u skladu sa životnom sredinom i efikasne u pogledu trošenja novca. Upravo i dokumenti Evropske Unije veliku važnost daju održivom razvoju, što je međutim u nacionalnim dokumentima vezanim za EU fondove veoma često interpretirano kao "održivi rast", što uopšte nije isto."

Zvezdan Kalmar iz Srbije, NVO CEKOR je rekao:
" Zakoni u EU i u Srbiji o Strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu predviđaju izradu Studije o uticaju na okolinu svih strateških planova i programskih dokumenata, pa bi se i za Operativne programe EU iste trebale uraditi. Projekti koji se sada nalaze na "indikativnim listama prioriteta" su čini se, spiskovi želja doneti na netransparentan i nepoznat način, što ne bi smelo da se dešava. Srbija treba dati veću pažnju harmonizaciji sa zakonima EU u oblasti životne sredine, i na primer da uradi mapiranje vrednih prirodnih staništa, tzv."Natura 2000" lokacija, što je preduslov za razvoj bilo kakvih investicionih ulaganja."