17.07.2026.
Na konferenciji CEKOR-a o ekološkoj pravdi održanoj u Beogradu 19. Juna 2026 u Evropskoj kući poručeno: Zelena tranzicija mora biti pravedna za građane, privredu i prirodu.
Kako uskladiti zaštitu životne sredine, ekonomski razvoj i interese građana bila je centralna tema konferencije „Ekološka pravda u zelenoj tranziciji Srbije“, održane u organizaciji Radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 27.
Učesnici su iz različitih uglova ukazali da zelena tranzicija ne može biti održiva ukoliko se odluke donose bez transparentnosti, stručnih analiza i učešća građana.
Profesor Ratko Ristić govorio je o posledicama intenziviranja rudarskih aktivnosti u Srbiji u kontekstu evropske zelene tranzicije. U izlaganju je upozorio na moguće dugoročne posledice po prirodne resurse, poljoprivredno zemljište, vodne resurse i lokalne zajednice, posebno u područjima planirane eksploatacije litijuma, bakra i zlata. Posebno je ukazao na potrebu da se razvojna politika države zasniva na zaštiti javnog interesa, uz puno poštovanje ustavnih i zakonskih procedura i otvorenu javnu raspravu o projektima koji imaju dugoročne posledice po društvo.
Ekonomista prof. dr Radmilo Pešić predstavio je ekonomsku dimenziju degradacije životne sredine, naglašavajući da najveće troškove zagađenja na kraju snose građani i buduće generacije. Pored direktnih troškova po zdravlje stanovništva, ukazao je na gubitke u poljoprivredi, turizmu, vrednosti imovine i ukupnoj konkurentnosti privrede. Kao važan alat za donošenje razvojnih odluka izdvojio je vrednovanje ekosistemskih usluga i primenu pokazatelja koji bi, uz bruto domaći proizvod, merili i očuvanost prirodnog kapitala.
Iz ugla zaposlenih, Čedanka Andrić iz sindikata „Nezavisnost“ govorila je o konceptu pravedne tranzicije. Istaknuto je da prelazak ka zelenoj ekonomiji mora podrazumevati očuvanje dostojanstvenog rada, blagovremenu prekvalifikaciju radnika, snažan socijalni dijalog i kolektivno pregovaranje. Sindikat je upozorio da bez transparentnih planova, jasnih izvora finansiranja i uključivanja lokalnih zajednica postoji rizik da zelena tranzicija produbi socijalne i regionalne nejednakosti.
Predstavnica lokalne zajednice Vesna Terzić govorila je o iskustvima meštana Velikog Crljenja, ukazujući da se, uprkos postojanju planova za raseljavanje stanovništva, godinama ne preduzimaju konkretni koraci za njihovu realizaciju. Istovremeno je upozorila na zabrinjavajuće zdravstvene posledice života u neposrednoj blizini energetskih postrojenja, navodeći da veliki broj građana oboleva od malignih bolesti i da lokalno stanovništvo očekuje sistemski odgovor institucija.
Energetski stručnjak Aleksandar Kovačević govorio je o izazovima energetske tranzicije Srbije, naglašavajući da zemlja već danas raspolaže nedovoljnim količinama energije za održiv privredni razvoj i da postojeći elektroenergetski sistem zahteva duboku modernizaciju. U tom kontekstu ukazao je i da za realizaciju projekta Jadar, jednostavno nema dovoljno električne energije. Njegovo izlaganje bilo je zasnovano na analizi razvoja energetskog sistema Srbije i potrebi da energetska tranzicija bude planirana tako da obezbedi dugoročnu sigurnost snabdevanja i podrži ekonomski razvoj.
Advokat Luka Đorđević ukazao je na ozbiljne pravne i ustavnopravne dileme koje proizlaze iz važećeg Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima. Posebnu pažnju posvetio je odredbama koje omogućavaju eksproprijaciju nepokretnosti radi istraživanja i eksploatacije mineralnih sirovina od posebnog značaja, uključujući litijum i bor, kao i institutu zakonske službenosti, kojim se omogućava pristup privatnom zemljištu radi sprovođenja geoloških istraživanja. Prema njegovoj oceni, ovakva zakonska rešenja otvaraju važna pitanja zaštite prava svojine i neusklađenosti sa ustavnim principima.
Značajan deo konferencije bio je posvećen i uticaju zagađenja na zdravlje stanovništva.
Dr Branislava Matić-Savićević predstavila je podatke i iskustva iz Bora, ukazujući na posledice dugotrajne izloženosti zagađenju po zdravlje građana. Nataša Gligorijević govorila je o ciljevima održivog razvoja i značaju njihovog praćenja u Srbiji, dok je Zlata Đorđević ukazala na potrebu transparentnosti, odgovornosti, nadzoru i učešću javnosti u procesima odlučivanja velikih infrastrukturnih projekata.
U toku diskusije ukazano je na to da proces evropskih integracija Srbije nije formalno uslovljen razvojem rudarskih projekata, zbog čega je naglašena potreba da se u javnosti jasno razdvoje evropski pristupni kriterijumi od političkih i investicionih odluka koje donose domaće institucije.
Fotografije sa sastanka možete pogledati
OVDE
Ovaj tekst je pripremio Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) u okviru projekta „Serbian FfD4 Campaign”, koji je podržan kroz evropski projekat „Connecting the Dots”, koordinisan od strane organizacije EURODAD i finansiran od strane Evropske unije u okviru programa DEAR (Obrazovanje o razvoju i podizanje svesti). Za sadržaj ove objave isključivo je odgovoran CEKOR.
CEKOR
