CEKOR

Centar za ekologoiju i održivi razvoj

Ko smo mi?

Centar za ekologiju i održivi razvoj je dobrovoljno, nestranačko, nevladino i neprofitno udruženje građana.

Saznaje više

Uspostavljamo ravnotežu

Zaštita životne sredine, održivi razvoj, održiva energetika, održivi transport

We Make
Balance

Environmental protection, sustainable development, sustainable energy

Egyensúlyt teremtünk

Környezetvédelem, fenntartható fejlődés, fenntartható energia

O nama

Naš cilj je unapređenje stanja životne credine i demokratizacija društva, edukacija i podizanje svesti građana o zaštiti životne sredine.Naše delatnosti između ostalih obuhvata:

  • Naši ciljevi

    Zaštita životne sredine, održivi razvoj, održiva energetika, održivi transport

  • Misija udruženja

    Promovisanje i primena koncepta održivog razvoja i učešća javnosti u odlučivanje

  • Organizacija

    Skupština - Upravni odbor - Nadzorni odbor

Aktuelnosti

Vesti

[Arhiva 2018] Studija - Međunarodne banke podstiču poplavu hidroenergetskih projekata koji uništavaju netaknute balkanske reke

16.03.2018.

Ova vest je prvobitno objavljena 16.03.2018. godine i sada je vraćena kao deo rekonstrukcije sajta.


Radolfzell, Beč, Prag, Subotica - Multilateralne razvojne banke podržale su ne manje od 82 hidroenergetska projekta širom jugoistočne Evrope, uključujući i one u zaštićenim područjima, prema studiji koju je danas objavila organizacija CEE Bankwatch Network. Studija zaključuje da je broj hidroenergetskih projekata u regionu koji uživaju finansijsku podršku multilateralnih razvojnih banaka i komercijalnih banaka, čak i veći od ranije poznatog.

 

Studija


Od 2005. godine Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), Evropska investiciona banka (EIB) i Grupa Svetske banke odobrile su kredite i garancije u ukupnom iznosu od 727 miliona evra za ne manje od 82 hidroelektrane. Ovo uključuje 37 projekata u zaštićenim područjima kao što su nacionalni parkovi i Natura 2000 područja ili međunarodno priznate oblasti visoke vrednosti biodiverziteta kao što su značajna područja za ptice (Important Bird Areas).

 

EBRD je najveći poznati finansijer hidroenergije na Balkanu. Banka je podržala ukupno 61 hidroenergetsko postrojenje sa 126 miliona evra, od kojih je 29 u zaštićenim područjima ili međunarodno priznatim područjima značajnim za biodiverzitet.

 

Studija koja predstavlja ažuriran izveštaj objavljen 2015. godine takođe je utvrdila da novac koji plasiraju komercijalne banke igra ključnu ulogu u omogućavanju kontroverznih hidroenergetskih projekata. Finansiranje koje pružaju komercijalne banke je teže pratiti zbog nedostatka transparentnosti u sektoru, ali autori studije su identifikovali 158 postrojenja sa takvim finansiranjem, od kojih su 55 u zaštićenim područjima ili međunarodno priznatim područjima značajnim za biodiverzitet.

 

U Srbiji su vodeće Erste banka (26 projekata) i UniCredit (10). Erste banka je, na primer, finansirala grupu od sedam postrojenja na granici Nacionalnog parka Kopaonik, kod Jošaničke banje. Ove hidrolektrane, zajedno sa još osam u istom području koji se finansiraju iz drugih izvora, ostavile su veliki deo lokalnih reka sa malo ili bez vode tokom većeg dela godine. Unicredit banka finansira projekat Zvonce u blizini Babušnice, koji se trenutno gradi, i koji je izazvao proteste meštana okolnih sela.

 

Dvanaest projekata u Srbiji sa identifikovanim finansiranjem su u zaštićenim područjima. Najveći pritisak je u parku prirode Stara Planina, budućem području pod zaštitom EU Natura 2000. Hidronergetska postrojenja svih veličina i kapaciteta mogu imati značajne štetne uticaje na zaštićena područja, naročito u kontekstu nedostatka sredstava i kapaciteta za odlučan inspekcijski nadzor.

 

Od multilateralnih razvojnih banaka, EIB vodi u smislu posrednih kredita preko komercijalnih banaka i na ovaj način je finansirao ukupno 12 projekata u Srbiji. EBRD je takođe aktivan, pre svega u projektima rehabilitacije starih hidroelektrana, kao i u četiri direktne investicije kod Josaničke banje, ali i 5 projekata gde je novac plasiran preko UniCredit i jednom preko Societe Generale banke.

 

Zbog povlašćene cene otkupa električne energije predviđene za male hidroelektrane, sektor privlači i investitore povezane političkim i ekonomskim elitama koje često posluju na granici ili sa druge strane zakona.

 

"Mi snažno podržavamo potrebu da Srbija razvije svoj sektor obnovljivih izvora energije, ali šteta koju uzrokuju male hidroelektrane je veoma velika u poređenju sa proizvodnjom električne energije koju pružaju. Jedan vetropark daje više energije nego sve do sada izgrađene male hidroelektrane, a šteta za male vodotokove je nemerljiva", kaže Zvezdan Kalmar, koordinator u Centru za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR).

 

"Finansijeri moraju preuzeti svoj deo odgovornosti i osigurati usklađenost sa lokalnim i međunarodnim standardima. Neodogovorne investicije mogu zauvek uništiti stotine netaknutih balkanskih reka", dodaje Igor Vejnović, istraživač ogranizacije Bankwatch zadužen za hidroenergiju i koautor studije.

 

Studija i prateća baza podataka mogu se naći na:

https://bankwatch.org/publication/financing-for-hydropower-in-protected-areas-of-southeast-europe-update

 

Studija je izrađena u okviru kampanje "Sačuvajmo plavo srce Evrope", koju su pokrenuli "EuroNatur" i "RiverWatch" u saradnji sa lokalnim partnerima u zemljama Balkana u cilju suzbijanja uništavanja životne sredine. Oko 2800 novih brana trenutno je planirano na teritoriji između Slovenije i Albanije. Više na: http://www.balkanrivers.net.


 

 

Uspešno završen projekat “Solar i crkve”

03.01.2025.

Projekat koji je imao za cilj promovisanje održive energije, energetske efikasnosti i smanjenja karbonskog otiska putem postavljanja fotonaponskih elektrana na trinaest objekata u vlasništvu verskih zajednica, 6 u Bosni i Hercegovini i 7 u Srbiji je uspešno priveden kraju tokom 2024.

U BiH partnerska organizacija nam je bila Tim Aarhus centar iz BIH, iz Sarajeva, a projekat je pomogla ECF (European Climate Foundation).

Detaljnije ...

Subotica bogatija za 18 piramidalnih hrastova u okviru ekološke akcije za zeleniju budućnost

04.12.2024.

Subotica je proteklog vikenda dobila novih 18 sadnica piramidalnog hrasta zahvaljujući akciji Sadnje hrastova i popunjavanje vetrozaštitnog pojasa, koju je organizovao Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR), uz podršku inicijative Zaštitimo šume Subotice, JP Palić-Ludaš i Grada Subotice.

Ova akcija je deo projekta pod nazivom: "Rešenja zasnovana na prirodi za ublažavanje klimatskih promena koji ima za cilj promociju pošumljavanja i podizanja zelenih površina kao i nužnost za prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove". Svako zasađeno drvo danas je korak ka boljem vazduhu i hladovini za buduće generacije.

Detaljnije ...

Naši sponzori

Necessitatibus eius consequatur ex aliquid fuga eum quidem sint consectetur velit