CEKOR

Kada Pokrajinski fond za šume prestane da finansira pošumljavanje, i svede se na servis za dalju seču postojećih šuma, što je u planu da se usvoji na narednoj sednici Skupštine AP Vojvodine (7. maja), onda razlozi i ciljevi njegovog osnivanja postaju besmisleni. Takvo ophođenje je pogubno i neodrživo.

U planu je da se na sednici Skupštine AP Vojvodine 7. maja, između ostalog, izmeni program Fonda za šume za 2020. godinu. Rashodi Fonda smanjiće se sa 200,5 miliona dinara na 135,3 miliona. Od toga je 72,8 miliona planirano za nove aktivnosti u ovoj godini i 62,5 miliona za ugovorene obaveze prenete iz prethodnih godina.

Iz programa se brišu sve aktivnosti u vezi sa pošumljavanjem i rasadničkom proizvodnjom, osim prenetih obaveza. Od novih aktivnosti, čak 65,8 miliona dinara, ili više od 90%, planira se za izgradnju šumskih puteva. Sa prenetim obavezama, za ovu stavku planira se čak 117,5 miliona, dok za pošumljavanje samo 3 miliona dinara.

Pokrajinski fond za šume osnovan je 2010. godine „u cilju finansiranja očuvanja, zaštite i unapređivanja stanja postojećih i podizanja novih šuma, kao i za izradu planova i programa gazdovanja šumama“, što je propisano u članu 2. Odluke o obrazovanju Fonda. Ni do sada Fond nije ispunjavao ciljeve zbog kojih je osnovan. Poslednjih godina, za pošumljavanje je trošeno od 6 do 14 miliona dinara godišnje, što je dovoljno za samo par desetina hektara. Sa druge strane, za izgradnju šumskih puteva, što je aktivnost korišćenja šuma, trošeno je i do 75% novca Fonda. Ali kada Fond za šume prestane da finansira podizanje novih šuma, i svede se na servis za dalju seču postojećih šuma, razlozi i ciljevi njegovog osnivanja postaju besmisleni.

Ovo ukazuje da donosioci odluka u Pokrajinskoj vladi i nadležnom Sekretarijatu ne vrednuju značaj očuvanja postojećih i podizanje novih šuma, već su vrlo skloni daljoj eksploataciji ovog bogatstva. Bez obimnog podizanja novih šuma, to je pogubno i neodrživo. Podsećamo da je AP Vojvodina jedno od najmanje šumovitih područja u Evropi. Po zvaničnim podacima, Vojvodini nedostaje oko 170 hiljada hektara novih šuma i zaštitnih zasada. Štete i izgubljene dobiti u poljoprivredi zbog poplava, suša, smanjenja prinosa i kvaliteta zemljišta, i drugih direktnih posledica nedostatka šuma, mogu se meriti stotinama miliona evra godišnje.

Zato mreža „Pošumimo Vojvodinu“ traži od nadležnih da preispitaju planirane izmene programa Fonda za šume, tako što će se bar 80% sredstava Fonda uložiti u podizanje novih šuma i poboljšanje uslova rada rasadnika.

• Preuzmite kompletan tekst ”Saopštenje za javnost – U Fondu za šume nema para za pošumljavanje” u MS Word (.docx) formatu.
• Predlog programa Fonda za šume za 2020. godinu.

„Pošumimo Vojvodinu“ je mreža udruženja i pokreta građana, koja je osnovana u januaru 2020. godine u cilju većeg uticaja javnosti na donosioce odluka i razvijanja svesti javnosti o značaju očuvanja i unapređenja postojećih šuma i povećanja površina pod šumama u AP Vojvodini, o važnosti očuvanja šuma i pošumljavanja na zaštitu prirode, poljoprivredu, ekonomiju, te radi veće medijske vidljivosti činjenica i problema u vezi pošumljavanja, kao i načina za njihovo rešavanje. Mreža trenutno ima 23 članice, udruženja i pokreta građana:

• Pokret gorana Vojvodine, Sremski Karlovci
• Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Novi Sad
• Ekološki centar „Stanište“, Vršac
• Inženjeri zaštite životne sredine, Novi Sad
• Pokret gorana Novog Sada, Novi Sad
• Naučno-istraživačko društvo studenata biologije i ekologije „Josif Pančić“, Novi Sad
• Društvo mladih istraživača „Branislav Bukurov“, Novi Sad
• Pokret „Odbranimo šume Fruške Gore“, Novi Sad
• Udruženje za zaštitu šuma, Novi Sad
• Ekološki front, Novi Sad
• Dečja ekološka akademija, Novi Sad
• CEKOR – Centar za ekologiju i održivi razvoj, Subotica
• Ekološki pokret Vrbasa, Vrbas
• Pokret gorana Sombora, Sombor
• Udruženje građana „Ekobečej“, Bečej
• Udruženje ekologa „EKOS“, Gložan (Bački Petrovac)
• Ekološko udruženje „Avalon“, Vršac
• Prirodnjačko društvo „Gea“, Vršac
• Udruženje sportskih ribolovaca „Deliblatsko jezero“, Deliblato (Kovin)
• Udruženje građana „Eko zona Kovin“, Kovin
• Udruženje građana „Aurora“, Bela Crkva
• Eko centar „Tisa“, Novi Kneževac
• Ruralni centar „Sova“, Sremska Mitrovica