CEKOR

U trenutku kada na današnjoj sednici u Briselu Evropski savet diskutuje o klimatskom i energetskom okviru od 2020 do 2030. godine, koji je predložila Evropska komisija, jasno je da bez snažnog dostizanja ekoloških standarda EU u oblasti zaštite od zagađenja koja dolaze od energetike, bez postavljanja vrlo ambicioznih ciljeva smanjenja emisija od energetike do 2020 odnosno 2030. godine, te bez značajnih investicija u obnovljive izvore energije neće biti moguće dostići nivo razvoja koji bi omogućio da Srbija u razumnom roku postane članica EU.

To su na jučerašnjem zasedanju u Evropskom parlamentu, koje je okupilo nevladine organizacije iz regiona jugoistočne Evrope i Energetsku zajednicu za jugoistočnu Evropu, kao i predstavnike Evropskog parlamenta u Briselu posebno naglasili i podvukli predstavnici najznačajnijih NVO iz Evrope te jugoistočne Evrope, među kojima i NVO Fraktal iz Srbije.

"Najznačajniji problem Srbije je ogromno energetsko siromaštvo koje zahvata preko 60% građana Srbije i koje je posledica potpuno zastarelog i tehnički-tehnološki neprilagođenog energetskog sektora koji izaziva enormna zagađenja i vrši izuzetno veliki pritisak na klimu značajnim emisijama CO2, koje su među jednima od najvećih u Evropi po glavi stanovnika. Zbog toga Srbija mora da prihvati značajno ambicioznije ciljeve uvođenja energetske efikasnosti, obnovljivih izvora energije kao jedinog načina da se smanji enormna uvozna zavisnost Srbije, da bi se time smanjila makroekonomska nestabilnost, značajno redukovalo energetsko siromaštvo te da se smanji zagađenje koje dolazi od energetike." smatra Zvezdan Kalmar, kordinator za energetiku Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR), objašnjavajući značaj današnjih i sutrašnjih dešavanja.

Evropska komisija poziva da se uvede obavezujući cilj od 40% smanjenja emisije gasova koji dovode do efekta staklene bašte do 2030, pa ipak je to bilo kritikovano u Evropskom parlamentu zbog nedostatka ambicije. Očekuje se da će se tokom sutrašnjeg sastanka čelnika članica EU diskutovati klimatska i energetska politika koja će reafirmisati ove ciljeve i čak ih i povećati. Ovo će značiti da će i Srbija morati vrlo brzo da počne sa ozbiljnom redukcijom emisija kako bi mogla da prati tempo koji će se zahtevati od svih članica EU, što Srbija planira da što pre postane, smatra mreža ekoloških nevladinih organizacija jugoistočne Evrope SEE SAP.

Preuzmite dokument:

Saopštenje za javnost: Ukoliko se ne prihvate klimatski i energetski ciljevi EU, Srbija se neće moći u dogledno vreme priključiti

 

Kontakti:

Zvezdan Kalmar, Centar za ekologiju i održivi razvoj, vodana@gmail.com, 065/55 23 191

Masha Durkalić, SEE Change Net, masha@seechangenet.org, +387 63 999 827

Dragana Mileusnić, Climate Action Network, dragana@caneurope.org, +32 471 438 442

Bojan Stojanović, WWF Mediterranean Programme, bstojanovic@wwf.panda.org, +385 95 598 14 58

Ioana Ciuta, CEE Bankwatch Network, ioana.ciuta@bankwatch.org, + 40 724 020 281