header_1
Korzo 15/13, 24000 Subotica, Srbija, djnatasa@yahoo.com
16.08.2017. Sreda

 

 

ENERGETSKI KALKULATOR 

 

VIDEO IGRICA

"Energetski model 2050"

 
Pomažu nas
 
Bankwatch
 
Global Greengrants Fund
 
Croatia - Serbia cross-border programme
 
Sida
 
Vesti
Zemlje zapadnog Balkana ulažu duplo više u ugalj nego u vetroelektrane
26.05.2016.

Prag, Subotica, Banja Luka, Tuzla, Sarajevo, Skoplje

Zemlje zapadnog Balkana su konačno počele da ulažu u vetroelektrane, ali investicije u nove termoelektrane na ugalj i dalje premoćno dominiraju, pokazuje nova analiza mreže CEE Bankwatch.

Vlade u regionu aktivno planiraju 2800 MW novih termoenergetski postrojenja na ugalj, a samo 1166 MW iz vetroelektrana. Analiza i dodatni podaci su dostupni na: http://bankwatch.org/publications/western-balkans-countries-invest-least-24-times-much-coal-wind-power BHS verzija na: http://bankwatch.org/sites/default/files/briefing-Balkans-CoalvsWind-26May2016-BHS.pdf

Troškovi novih termoelektrana na ugalj su barem 4,5 milijarde evra, uglavnom iz javnih izvora, dok su troškovi vetroelektrana oko 1,89 milijardi evra, i uglavnom se radi o privatnim investicijama. U sklopu Sporazuma o Energetskoj zajednici, 2012. godine sve zemlje u regiji su preuzele obavezu povećanja udela obnovljive energije do 2020. godine. Ipak vlade još uvek pokazuju sklonost ka izgradnji novih termoelektrana na ugalj.

Srbija i Makedonija svaka zasebno trenutno imaju samo jednu komercijalnu vetroelektranu u funkciji – Kula (9,9 MW) i Bogdanci 1 (36,8 MW), a Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Albanija ih nemaju uopšte. Električna energija iz solarnih fotoćelija je još veća retkost. Izgradnja novih termoelektrana na ugalj nije samo u suprotnosti sa ciljevima Pariskog sporazuma – održavanje porasta globalnog povećanja temperature na nivou 1,5-2 stepeni Celzijusa - nego i sa trendovima u Evropskoj uniji. Većina zemalja u EU su odustale od izgradnje novih termoelektrana na ugalj, dok sedam zemalja uopšte ne koriste ugalj.

12.8 GW vetroelektrana je prošle godine instalisano u EU – više nego bilo koji drugi izvor generacije električne energije. Vetroelektrane sada mogu da zadovolje 11,4% potražnje električne energije u EU tokom godina sa normalnom vetrom.

Uz ogroman potencijal za energetsku efikasnost, sve zemlje zapadnog Balkana imaju veliki potencijal za vetroelektrane, a pogotovo sunčane elektrane na krovima. Zajedno sa postojećim hidroelektranima, ovi izvori mogu zadovoljiti potražnju električne energije u regiji do 2050. godine. Postoji veliki interes investitora za korišćenje energije vetra u regiji, ali i dalje postoji značajne zakonske barijere. Vlade su ograničile priključenje vetroelektrana na mrežu i dobijanje naknada za proizvedenu električnu energiju na konzervativnom nivou - 500 MW do 2020. godine u Srbiji i 350 MW do 2019. u Bosni i Hercegovini – što usporava brojne projekte...

Preuzmite dokument:

Saopštenje: Nova Bankwatch analiza: Zemlje zapadnog Balkana ulažu duplo više u ugalj nego u vetroelektrane

 

 

 

IZDVAJAMO

3_2.jpg
Green Energy of SERBIA

3_1.jpg
- Protest ispred EBRD: samit uglja i klime

 

 

 

 

 

 

 

New layer...
New layer...