|
Friday, 07 November 2008 00:00 |
|
 Trening o monitoringu Evropskih fondova za predstavnike ekoloških organizacija civilnog društva iz regiona Zapadnog Balkana je prvi takav trening ikada održan za nevladine organizacije iz regiona. Organizatori treninga su CEE Bankwatch Network, najveća “vočdog” mreža ekoloških organizacija širom regiona Srednje i Istočne Evrope, i Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR), njihova partnerska organizacija iz Srbije
Cilj treninga je prenošenje iskustava NVO-a iz zemalja Srednje i Istočne Evrope, vezana za monitoring fondova Evropske Unije i načine za uključenje organizacija civilnog društva u kreiranje, implementaciju, monitoring i evaluaciju nacionalnih Operativnih Programa predpristuponih, strukturnih i kohezionih fondova EU (kao što su IPA fondovi).
Iskustva organizacija iz Poljske, Bugarske, Češke, Slovačke i Hrvatske su pokazala dobre i loše primere monitoringa finansiranja projekata iz sektora transporta, upravljanja otpadom, energetike i generalno oblasti zaštite životne sredine novcem poreskih obveznika EU.
Tokom treninga kao veoma važna istaknuta je uloga civilnog sektora kao “budnog oka”, prava na pristup informacijama i učešće javnosti po Arhuskoj Konvenciji, i saradnja vladinog i nevladinog sektora putem delegiranja predstavnika nevladinih organizacija u Nadzorne Komitete predpristupnih fondova EU.
Nevladine organizacije imaju interes da učestvuju u ovim procesima kako bi se obezbedila pravilna primena standarda i zakonodavstva EU i kako bi se obezbedilo kreiranje liste nacionalnih prioritetnih projekata na transparentan način, što sada u velikoj meri nije slučaj.
Nevladine organizacije žele da se više novca EU i međunarodnih finansijskih institucija troši na finansiranje javnog transporta i obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost, ublažavanje klimatskih promena, zaštitu prirode, reciklažu i druge održive projekte npr. u oblasti poljoprivrede.
Fidanka McGrath iz bugarske organizacije “Za Zemiata- CEE Bankwatch Network” je rekla:
“Novac poreskih obveznika EU ne bi smeo da se troši na projekte koji imaju negativne uticaje po životnu sredinu, već bi trebao da se efikasno koristi, a iskustva iz država koje su nedavno postale članice EU pokazuje da je učešće civilnog društva odlučujuće u osiguravanju te efikasnosti. Obično se donosioci odluka fokusiraju na rezultate, imaju na umu konkretne projekte pre nego što su urađene određene strategije investiranja i širi programi razvoja. Međutim, što je veći naglasak dat na procesu- postavljanje prioriteta, analiza izvodljivosti, efikasnosti troškova i alternative- to su važniji i korisniji po javnost rezultati procesa.”
Keti Medarova-Bergstrom, iz centrale CEE Bankwatch Network je dodala:
“Pomoć Evropske Unije kroz IPA (predpristupne fondove) za države na Balkanu je potrebna da bi se pospešio ekonomski razvoj u regionu na putu priključenja u EU. Međutim, ova pomoć treba biti kanalisana prema programima koji zagovaraju održivi razvoj i promovišu investicije koje su u skladu sa životnom sredinom i efikasne u pogledu trošenja novca. Upravo i dokumenti Evropske Unije veliku važnost daju održivom razvoju, što je međutim u nacionalnim dokumentima vezanim za EU fondove veoma često interpretirano kao “održivi rast”, što uopšte nije isto.”
Zvezdan Kalmar iz Srbije, NVO CEKOR je rekao:
„ Zakoni u EU i u Srbiji o Strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu predviđaju izradu Studije o uticaju na okolinu svih strateških planova i programskih dokumenata, pa bi se i za Operativne programe EU iste trebale uraditi. Projekti koji se sada nalaze na „indikativnim listama prioriteta“ su čini se, spiskovi želja doneti na netransparentan i nepoznat način, što ne bi smelo da se dešava. Srbija treba dati veću pažnju harmonizaciji sa zakonima EU u oblasti životne sredine, i na primer da uradi mapiranje vrednih prirodnih staništa, tzv.“Natura 2000“ lokacija, što je preduslov za razvoj bilo kakvih investicionih ulaganja.“ |
Vesti-saopštenja 
.png)
