|
Wednesday, 22 April 2009 01:00 |
|
 У Суботици, Центар за екологију и одрживи развој (ЦЕКОР, www.cekor.org), већ више од две године са великом пажњом и врло помљиво прати развој догађаја у вези са припремом планова за расељавање нехигијенског насеља Газела а у склопу свога пројекта мониторинга рада ЕБРДа у Србији у сарадњи са CEE Bankwatch Network (www.bankwatch.org).
Овај пројекат расељавања је од изузетног значаја не само за развој инфраструктуре и саобраћаја у Србији, него је пре свега од самог почетка од стране ЕБРДа промовисан као пилот пројекат за институционално оснаживање Београда и Србије за спровођење инклузије Рома, решавање економских, социјалних и других потреба најугроженијег становништва у Србији.
Као такав овај пројекат је од почетка испит солидарности, међунационалног разумевања и спремности већинског народа у Србији да као свестан и напредан европски народ покаже пун ниво свести о нераскидивој повезаности демократизације и отворености србијанског друштва са пуном и неподељеном спремношћу да се у пуној мери помогне историјски, материјално, морално и духовно за Србију нераскидиво значајном ромском народу у његовој легитимној борби да се скупа са српским народом упусти у процес транзиције у нормалан живот.
На жалост и поред изузетне видљивости и важности пројекта морамо да утврдимо да се са озбиљном припремом планова за интеграцију ромске популације, посебно оног њеног дела који је директно захваћен овим пројектом расељавања није одмакло пуно даље од почетка.
Због тога се мора истаћи да је и последњих недеља виђено присилно расељавање које је обављено на Новом Београду а ради убрзавања „развоја“ Београда само још доказ више да се још нису успоставила институционална решења која ће на дужи рок обезбедити инклузију Рома не само из насеља Газела него још и више оних малих и већих, мање видљивих насеља која заправо и нису у видном пољу европских институција, као што је то случај са Газелом, па су стога као што је то показао недавни случај присилног и непланског расељавања на Новом Београу још осетљивија и по своје становнике несигурнија.
Све ово је додало снаге нашем уверењу да се без потпуног политичког консензуса око инклузије Рома и без доношења стварног и одрживог плана расељавања и укључивања Рома у политички, економски, социјални, здравствени, образовни живот Србије неће моћи обезбедити испуњење главне сврхе пројекта расељавања- да се да пилот пројекат успешног расељавања и интеграције Рома из нехигијенских насеља у друштво.
Због изузетне компликованости и осетљивости пројекта и осетљивости популације захваћене њиме, те поновљених неуспеха београдских власти да на успешан, демократски и одржив начин обезбеде почетак процеса инклузије Рома на територији Београда, морамо да кажемо да у овоме значајном процесу пре свега постоји јасно изражена потреба за мултисекторалним приступом, за јасном присутношћу ромских политичких опредставника, присутношћу представника ромских и не ромских не владиних организација, али исто тако и не најмање битно за јасном и отвореном присутношћу представника међународне заједнице као гаранта поштовања највиших међународних стандарда у процесима инклузије Рома на територији Београда и Србије.
Као врсту одговора на проблеме које смо уочили током свог рада на мониторингу пројекта Газела, ЦЕКОР је уз помоћ CEE Bankwatch Network снимио документарни филм под насловом „Премошћавање недостатка“ који детаљно и персонализовано представља недостатке досадашњег процеса расељавања у области консултација, транспарентности и самог планирања.
ЦЕКОР ђе да организује округли сто о процесу расељавања, на коме би се после приказивања овог филма приступило дискусији о досадашњим слабостима и недостацима процеса, начина на који се они морају отклонити како на политичком- државном нивоу, тако и на нивоу града Београда, те о модалитетима укључивања јавности у процесе консултација, планирања те имплементације и мониторинга- евалуације пројекта. |
Vesti-saopštenja 
.png)
